Baš me zanima

   

Ima li ovde optimista. Ovaj naš život se nekako postavio da
budemo samo posmatrači. Svi smo u nekakvoj poludepresiji ili
se varam.
Meni barem tako izgleda, nekako cijela planeta je u ofsajdu.

Planeta je u offside-u još od raspada SSSR 
1991. Tada je nestalo tok svjetskog balansa 
između jakih i slabih.

Kod mene je uvijek polupuna čaša... a ne poluprazna... 
Ljudi se "o sebi zabave" i postanu pesimisti kad nemaju 
većih problema.

Slatko Lepi Lukic me uvek nasmeje i oraspolozi

Meni fali ono druzenje i prisnost medju ljudima 
osamdesetih. Bilo je nekog tihog entuzijazma i 
iskrenosti u ophodjenju. Danas je sve fokusirano na 
mobitel i fejsbuk, ne pita te vise niko kako si a da 
to i misli.

Očigledno da su ljudi naglo uskočili u novi stepen
evolucije u razvoju. Koji nikako nije dobar, po
meni a i drugima. Šta je tome razlog, ko zna.
Onih 50 tih 60 tih 70 tih više nema a ni 80 tih.
Prije svega mislim na ta socijalna dešavanja među ljudima.
Danas je to sve uštogljeno.
Razudili su nas u manje grupe koje to sve kao znaju ali su
nemoćne da bilo šta promijene. Očigledno način promjena nije
dobar. Valjda će se i to riješiti a samim tim što tako
mislim, ja sam optimista,

Trenutno smo prisiljeni da uživamo život u užem 
krugu pravih prijatelja, a znamo da je zajedništvo i 
solidarnost bolja od odvajanja i izolacije.  Ja sam 
optimista i smatram da će nacionalističke 
budaleštine odvajanja uskoro pasti na smetljište 
istorije. Jer ipak je više normalnih, pametnih ljudi 
koji znaju šta je bolje za ljudska bića planete.