Asocijacije od A do Z

   

Ovu temu otvaram da se zajedno zabavimo, 
nesto novo cujemo jedni od drugih i jedni 
o drugima. Ko zeli, moze upotrebiti samo 
ona slova na koja ima asocijacije, ili 
slediti abecedni red, kao sto cu ja. 

a AUTO-PUT i AUTO-STOP. Sedamdesetih 
godina smo mnogo puta, iz Beograda, 
autostopiranjem odlazili u Banjaluku, 
autoputem "Bratstvo i jedinstvo". 
ALIJA KUCUKALIC. Jedan od najznacajnijih 
vajara BiH i osnivaca Akademije likovnih 
umjetnosti u Sarajevu, redovni profesor,  
poginuo je, od udara granate, na ulici 
rodnog grada 1992.g. Njegovo ime danas 
nosi nagrada za najboljeg umetnika, 
ustanovljena na ALU, ulica u SA, 
Memorijalni atelje "Alija Kucukalic"... 
Ipak, na njega me najvise potseca njegova 
skulptura FIGURA NA STOLICI, zena koja 
sedi rasirenih ruku u sred grada 
(Skenderija), a da je rat nije ni okrznuo. 
Sarajlije je zovu" Teta razapeta". 
Bio je jedan od onih velikih, a ponasao se 
kao "mali" pa smo se u njegovom drustvu 
svi osecali vaznijim nego sto smo bili. 
3.11.2016. imala sam cast da prisustvujem 
velikom umetnickom dogadjaju u Sarajevu. 
Naime, u Umjetnickoj galeriji BiH, 
otvorena je prva posthumna izlozba 
njegovih dela, a u okviru izlozbe, 
promovisana je reprezentativna monografija 
posvecena njegovom delu. 

b BRAVO!  S radoscu i ushicenjem 
nazdravljam svakom uspehu. 
BLUZ. Cista alhemija. 
BAJKA. Unuke me zovu Bajka. 
BICIKL. Jos uvek vozim bicikl. 

c CURICA. Banjalucka. 
"CRVENA JABUKA". Jos pamtim tekstove 
starih pesama (proverila na njihovom 
koncertu). 
CILJ i CENTAR. Dopada mi se sta o tome 
misli Osho. 

c COVEK. Sa cukom. 

c CUTANJE. Gde ste Goranii, Toba,  
Neispavana i svi drugi interesantni ljudi?  
Prekrasni, nedostajete. 

Nastavice se... 

V kao Vrbas on sad izlazi iz vode.
T kao trnci na njemu od hladnoće u meni
od toplote...................

T kao Tito dragi. Bili svud drugi ljudi a ne a sad
svud papanerosi

d DOBROTA. Verujem da je, ziveti otvorenog 
srca, privilegija dobrih, ali i hrabrih 
ljudi. 
DOGMA. Vise takve vere -  manje slobode. 
DOM. Roditeljski dom. Nedostaje mi. 
Nedostaju mi roditelji i njihovo bolan i 
bre, cemu sam se od detinjstva smejala. 

dz DZEZ, DZENIS DZOPLIN I DZANARIKE. 
Volim, na svoj nacin. 
DZENAZA moje stare majke Have 1990.g. i 
moje drugo zbogom Banjaluci. 
Majkin mezar ostao je na Stupnici i cekao 
dvadeset pet godina da ponovo dodjem. A ja 
sam gurala dalje i zivela svoj zivot. Za 
to vreme, sva moja teska secanja iz 
Banjaluke, u meni su bila betonirana. 
Ali kada sam stigla, samo pogled na njeno 
drago ime na posivelom mermeru, razbio je 
taj beton. I sva pratoplota tu mi se 
vratila. A samo lepota, ta je toplota.

Bila sam na Nericinoj izlozbi. 
Ocarala je svojim akvarelima.
Drago mi je sto sam veceras upoznala nju i 
njenog supruga Mirzu. 
P.S. Po knjizi utisaka, vidim da nisam 
bila jedina koju je "Kajak" uputio na 
izlozbu. Hvala lepo. 

slike su joj stvarno haos prava umjetnica.

dj DJOKONDA ili Mona Liza, ciji je portret 
izlozen u muzeju Luvr u Parizu, nalazi se 
u krilu Danon sa sest hiljada drugih dela 
i remekdela, u posebnoj prostoriji iza 
neprobojnog stakla. I ne bi to bilo nista 
cudno, da svuda u muzeju ne stoje strelice 
koje nestrpljive posetioce vode pravo 
tamo. Cak je i moj, tada, sedmogodisnji 
sin, zbunjeno pitao: "Je l', ovo, oni nas 
teraju da vidimo prvo Mona Lizu?"
Po statistici, svake godine Luvr poseti 
pet i po miliona ljudi, od kojih vecina 
zeli da vidi samo Leonardovo delo.

e ENCIKLOPEDIJA. Nepogresivi, stari 
ucitelj, moj i moje dece. 
EMOCIJA. Pokretacka snaga. 

f FADO (sudbina). Muzika koja dolazi iz 
duse Portugala. Kada sam cula fado 
pevacicu Marizu, pozelela sam da odem na 
njen koncert i tada mi je sin obecao da 
cemo ici zajedno. Otisli smo, dva puta. 
FUDBAL. Neizbezna asocijacija. 
I evo, ovom prilikom upucujem iskreni, 
topli pozdrav Banjalucaninu cistog, 
sportskog duha H. M. Sojtaric. 
FILM. Volim sve zanrove s dobrom pricom, a 
najvise one inspirisane istinitim 
dogadjajima. 

g GALA. Kao svecanost u svecanoj odeci. A 
gore... 
GALAKSIJA. Milijarde zvezda iznad nas. 
GITARA. Nanosila sam se gitare do muzicke 
skole. 

h HABEAS CORPUS ACT. Zakon o slobodi tela. 
HOBI. Volim da se smestim u onu magicnu 
tamu, sa nagovestajem nekoliko sati 
carolije koju stvaraju talentovani ljudi. 
To moze biti koncert, predstava, film, ili 
bilo sta sto me zainteresuje, pa ako se to 
dogodi kada sam u inostranstvu, ni tada ne 
odustajem. I knjige za svaki dan. Ni od 
njih ne odustajem.

i INTERPRETACIJA. "Kralj Ibi" i "Radovan 
III", legendarne su predstave "Ateljea 
212" u kojima je svojim interpretacijama 
briljirao glumac Zoran Radmilovic. 
Krenemo uvece u "Cepelin" pa svratimo u 
"Atelje", a tamo smeh do suza, Zoran se 
sprda, improvizuje, mi sedimo na podu i 
tako bezbroj puta (sedamdesetih i 
osamdesetih g.). Nikada nismo placali 
ulazak u pozoriste. U toj mladosti, bili 
smo najslobodniji na svetu. 
Z. Radmilovic: "Kad umres, 
               ti ne znas da si umro
               i nije ti tesko. 
               Tesko je drugima. 
               Isto je i kad si glup." 
ISTINOLJUBLJE. "Sve istine koje se precute 
postaju otrovne." - Zaratustra. 

j JADRANSKO MORE. Jadranska obala Italije 
koju sam zavolela u mladosti i vracam joj 
se ceo zivot, kad god mi se ukaze prilika, 
radosno, kao da idem kuci. 
JESEN. "Cudno je to. Tokom godine sve je 
skoro identicno zeleno, ali kad bi neko u 
jesen pokusao da naslika pejzaz siroke 
mocvare, morao bi na svojoj paleti 
pazljivo umutiti hiljadu i jednu nijansu 
zute, smedje i crvenkaste. Lako je dok je 
zeleno. Kad dodje doba da se vene, stvari 
se odjednom pokazu u svojim pravim 
bojama... Sta je to, opet neka pouka? Ne, 
hvala...!! "Naposletku" - Balasevic. 

k "KRSMANAC". Akademsko dramsko pozoriste 
"Branko Krsmanovic" u koje sam primljena 
sa sesnaestak godina. Sa glumcima 
amaterima, u njemu su radili ozbiljni 
profesionalci. U to blagodarno vreme, 
putovali smo sa predstavom "Pozdravi 
nekog" u reziji cuvenog M. Belovica. Po 
gradovima Jugoslavije su se odrzavali 
festivali na kojima smo imali susrete, 
poznanstva i nezaboravne dozivljaje sa 
ljudima od kojih smo ucili, kako o 
dramskim umetnostima, tako i o zivotu, kao 
i sansu da brze upoznamo svoju zemlju. 
Bila sam najmladji clan ansambla i oko 
mene je uvek bilo smeha. Secam se kada smo 
otisli na zajednicko letovanje, stigli 
kasno u noc i tada su me sa setalista 
gurnuli u more. Na tom putovanju, prvi put 
sam svirala klavir na sceni pozorista u 
Trebinju. 
Stalno sam bila u farmerkama, osim na 
sceni (kostim), ali na premijeri sam 
nosila malu indijansku suknju sa fronclama 
od jelenske koze i iste takve indijanske 
mokasine. Na zabavi sam veselo djipala i 
plesala i mora da su te fronclice letele 
na sve strane pa sam nasmejala, inace 
ozbiljnog Belovica, koji mi je raspolozeno 
doviknuo: "Dzikljas, dzikljas!" I stvarno, 
ubrzo sam "izdzikljala" u mladu devojku. 

KADIFICE. Na kadifice me podsetio Chombe 
jednim svojim lepim opisom i tada mi se 
ukazao prozor sa tim plisanim cvecem, 
prozor moje majke. 
KAJAK. Sehin "Kajak". Gde bih pisala 
Banjalucanima, da ga nema? Mada mi slabo 
pomazete i cini mi se kao da pricam sama 
sa sobom, ipak cu se truditi da istrajem u 
ovoj temi, jer znam da ste tu i da ovo 
dopire do vas. 

l LEPOTA DUHA. Kao i sva druga majstorska 
dela prirode. 
"'LADNO, poznaje Benesa... " procedi jedan 
zapanjeni iz drustva, kada je nasem stolu 
u "Moskvi" iznenada, prisao Marijan da me 
pozdravi, davne 1975.god. u Beogradu. 

lj LJUBAZNOSTI i LJUPKOSTI dajem plus. 
LJUTNJI i LJUBOMORI, veliki minus. 
LJUBAV. Nikada nisam prestala da volim one 
koje sam jednom zavolela. Barem na 
izvestan nacin. 

m MAJKA, majcica Mina. Nezna, tiha, 
nenametljiva i dobra. Hvala ti, draga 
mama. 
MATINE. Moji prvi izlasci u gradske 
diskiteke. 
MEDA. Kao tinejdzerka, nosila sam jednog 
medu u dzepu farmerki. Kasnije sam ga dala 
svojoj deci, a oni meni, tokom zivota 
poklonili jos bezbroj (iz stosa).  
"MALI ODEON". Jedini bioskop u gradu gde 
se moglo popiti pice uz dozvoljeno 
pusenje. Imao je omanju salu, a unutra se 
posetilac osecao kao na privatnoj, ili 
zatvorenoj projekciji.
MORALNOST. Kao dobar stav i ukus za ljude 
i postupke. 
MASIRACA. Pita masiraca. Zaboravila sam 
odavno njen slano-slatkasti ukus, 
zaboravila sam jos mnogo toga i nikada me 
niko nije podsetio na toliko "zaturenog", 
kao Neispavana.
Draga Neispavana, tvoje price spadaju u 
najlepse, koje sam procitala na "Kajaku. 
Ne slazem sa Tobom i mislim da nije nuzno 
da ih ispravljas, jer su one, takve, izvan 
svih pravila, samo u svojoj/tvojoj vlasti, 
najupecatljivije i ohrabrujem te da nam i 
dalje pises kao i do sada. Ako resis da ih 
objavis, ispravljace ih lektori, a i tada 
im ne daj previse slobode. 
Saljem ti srdacan pozdrav. 
I Tobi,isti takav. 

n NEPOSTOVANJE. Mozes ugroziti i neciji 
ugled sa par odabranih reci, ali to je 
nepostovanje. 
NESALOMIVOST. Zivotna, kao Benesova. On je 
ucitelj nesalomivosti. (A i svi mi, 
Banjalucani, manje-vise nosimo tu 
"vracku").
"NIKO OSIM TEBE"-Carls Bukovski. 
NEUMOLJIVA PROLAZNOST. "Bas je tuzna ova 
neumoljiva prolaznost svih stvari". 

nj "NJEZNO, NJEZNO, NJEZNIJE"-"Film"
NJIHAJ. Prijatan osecaj na ljuljasci moje 
visoke terase i u letnjim i u zimskim 
casovima. 
NJOKE, paste i salate. Servirane na 
terasi. 
NJEMU, NJOJ I NJIMA... SVIMA... 

o OBECANJA I ODLASCI. Ne volim ih, 
pogotovo, ne zajedno. 
"OPROSTAJNA PESMA". 
"Ah, draga gospo, kakva su stvorenja, 
Prekrasna telom, duhom ljudi pravi, 
Kao nebesna neka prividjenja
Nestala s ovog naseg tuznog sveta, 
Za koja smo se kleli da su ona
Zivota naseg smisao i meta
I da je bez njih prazna vasiona... "
"OBNOVA". Jos jedna Rakiceva pesma. 
OPIJATI. Nikada nisu bili moj izbor, ne 
prija mi cak ni stanje pijanstva. Valjda 
sam od onih koji su sve u zivotu zeleli da 
osete i upoznaju bistrog uma i sa 
prirodnim adrenalinom. 
OSMEH. Mali pokret usnama i eto lepote.
OSECAJ. Paf! Klik!

p PRVI KONCERT. Bilo je to, kada je 
popularna, engleska pop-rok, kantri i bluz 
grupa "Mango Dzeri" gostovala u "Hali 
sportova" u Novom Beogradu. 
Moji roditelji nisu hteli ni da cuju da 
idem tamo sa cetrnaest godina. Te noci, 
iskrala sam se iz kuce i sa drustvom 
otisla do "Hale". Ispred je bila guzva.  
Publika je stalno izlazila na svez vazduh, 
jer je unutra bilo zagusljivo sa previse 
dima, pa zbog toga, na ulazima gotovo da i 
nije bilo kontrole. Usli smo bez problema. 
Svi su neprestano pili i bend na bini, a i 
masa u gledalistu. Atmosfera je bila na 
vrhuncu kada su clanovi benda, 
nezadovoljni ozvucenjem, prevrnuli klavir. 
Nastala je opsta euforija i tada je 
koncert prekinut. 
Ipak, umesto muzickog, za nas je i to bio 
neocekivani, svojevrsni "kresendo" veceri, 
pa tako "prekaljeni" mogli smo opusteno da 
sacekamo sledeci koncert.

PARIZ. Moje prvo, samostalno putovanje u 
inostranstvo. Imala sam osamnaest godina. 
Cim sam stigla, dali su mi mapu grada za 
metro i tako provedoh celo jedno leto. 
Lutala sam neumorno, svim pravcima grada, 
u pocetku nasumice, beskrajno uzivajuci u 
tome. Kasnije, kada mi se pridruzio vodic, 
sve je dobilo drugu dimenziju i jos visi 
nivo uzivanja. U poletnoj mladalackoj 
radoznalosti i tumaranju tim 
velicanstvenim gradom, u svojoj dusi sam 
prepoznala isto toliko velicanstveno 
osecanje devojacke slobode. 

PUTOVANJA. Velika sreca. 
PROJEKTNI BIRO. Moje radno mesto. 
PEHARI, MEDALJE, PRIZNANJA. Arhivirano. 
POCAST. "Na meni pocasti ko na sarova 
kolja..." - Ivo Andric. 
PROBLEMI. Trudim se da ne "kupujem" 
probleme iz buducnosti. 

r RODJENDAN. Osamnaesti. 
Moja drugarica, jos iz banjaluckog 
obdanista, predlozila je da zajedno 
proslavimo tri punoletstva kod nase 
vrsnjakinje iz Banjaluke. U njenoj kuci 
spremala se rodjendanska zurka. 
Tog proleca, stigle smo u nas rodni grad 
odraslije nego sto nas je ispratio. 
Uvece smo sve tri sedele u parku i 
dogovarale se oko detalja zurke, kad 
iznenada u mraku, spazih poznatu, dragu 
mi, siluetu. 
Na trenutak zateceni, obradovasmo se jedno 
drugom. Cudeci se odakle ja u Banjaluci, 
zasuo me pitanjima... Htedoh da ga pozovem 
na rodjendan, kad cuh sapat: "Ne, on..."  
U nelagodi i neverici predjoh s njim na 
drugu klupu. Nismo previse razgovarali. 
Brzo su me pozvale da krenemo. 
Nikada ga vise nisam videla. 
A zurka? Cinilo mi se, usiljena, i ta kuca 
hladna, i ja nikakva, i Banjaluka odjednom 
mala... Smanjivala se te veceri toliko da 
sam se naljutila i na nju i na sve... Sve 
mi je bilo krivo, sto, kad neko pogresi, 
nosi znak. Okace mu rep! I postalo mi je 
preteskobno, svuda. Sutradan sam 
otputovala. 
Volela bih da zna da mi je zao i da ga 
razumem, ako se cesto osecao slicno kao ja 
te veceri, u Banjaluci.

REC. "Rec je izgubila smisao. Tu je da 
zamaskira, ne da iskaze, tu je da ukrade, 
a ne da podeli..." 
Pa ipak, uvek postoje ljudi koji iskazuju 
i demaskiraju, a njihove reci ne kradu. 
One dele. 
Oduvek je to bio podvig nad podvizima.

s SUSRETI. Nisam bila na susretima 
Banjalucana, a volela bih da se i to 
jednom dogodi. 
"SKADARLIJA". Koliko sam samo lepinja sa 
kajmakom pojela u letnjim nocima,  
gledajuci crtane filmove na velikom video-
bim platnu, u masi koja se smejala toliko 
da mi je bila smesnija od tih "crtaca" u 
Skadarskoj ulici. 
"SUNCE", SKC, "STUDENJAK"... Nekada 
nezaobilazna mesta, a sada lepe uspomene.
STAN. Prvi stan mi je poklonio otac, u 
dvadesetpetoj godini. Cinio me bezbriznom, 
a nisam znala da se i on tako osecao zbog 
mene, dok mi nije rekao. 
SUZE." Ti i plac pretvaras kao dazd u 
sarene duge". 
"Kao kroz suze ljudski smeh". - Crnjanski. 
SPAS. Srcem. 
SRECA. Isto tako, srcem. 

s SOLJA jutarnjeg caja i setnja. 
SESIR. U mladosti sam nosila dugo jedan 
crveni. 
SINJEL. Sinjel i sprava za izuvanje 
oficirskih cizama, podsecaju me na ocev 
dolazak s posla. 

SIBENIK. Secanje na Sibencanina Zorana, 
studenta, koji se zatekao u nasem stanu 
kada se rusio od udara zemljotresa. Bio je 
sin jedinac, ocevog prijatelja i studirao 
je u Banjaluci. Imao je nas kljuc. Usao je 
u stan tog jutra i zaspao. Kada se 
probudio, oko njega se vec sve rusilo. I 
dok su iza njegovih koraka, u ambisu 
nestajale sobe iz kojih je bezao, probio 
se do malog, kupatilskog balkona za 
susenje vesa i tu se zakacio. To mesto je 
ostalo netaknuto i on je preziveo. 
Istog jutra, samo desetak minuta pre 
Zorana, iz parka gde smo presedeli noc, na 
brzinu smo usli u stan i krenuli preko 
Vrbasa. Neko nas je zaustavio ispred 
zgrade studentskog doma, pred kojom je 
stajala masa evakuisanih studenata s 
prtljagom. Razgovarali smo i tada je 
udarilo... Prvo seckavo, pa talasasto, sa 
onom mucnom tutnjavim iz zemlje... U 
trenu, pred nama, zgrada se srusila i sva 
u prasinu digla, dok su iz tog ogromnog 
oblaka izletale krhotine... Masa je 
jurnula sto dalje, spoticuci se, padajuci 
i svi su vukli jedni druge, dok se nismo 
zaustavili na cistini. Kada se smirilo,  
ugledala sam Vrbas. Sablasno se ljuljao. 
Zastrasujuce je bilo gledati ga. 
Cim smo dospeli na ulicu, culi smo od 
prolaznika da je i "Titanik" srusen. Otac 
i ja, dmah smo posli nazad, a tamo nas je 
cekala jos jedna strasna slika rusevine. 
Okolo je vec bilo mnogo lekara, ljudi su 
uspaniceno govorili da ima poginulih... 
Mom ocu je pozlilo, dotrcao je jedan lekar 
i tresnuo mu injekciju... 
Nedugo zatim, prema nama je dolazio covek 
od prasine...Potpuno beo, kosa, lice i 
iscepana, krvava odeca bili su mu 
prekriveni debelim slojem belog praha. 
Kada ga je ugledao, otac je jauknuo i 
rasirenih ruku, jecajuci odbauljao do 
njega, a Zoran se samo onesvestio. 
Pokusala sam da im pridjem, ali stopala su 
mi propadala kao kroz oblake. Bila sam 
zaustavljena, ukopana u mestu, kao 
beznadezni slucaj u nekom nadrealnom snu.
I ono sto je kasnije usledilo bilo je kao 
iz tog sna. 
Groblje i susret sa smrcu. Sahrana dragih 
komsija i urezana slika prepletenih ruku 
njih dvoje, komsije mladog u uniformi 
vojnika i njegove sestre, poklekle, u 
pelerini crnoj. 

Potrajalo je sve to jos neko vreme... 
Tuga, sumorne price, hrana od stranaca, 
necija odeca, nepoznata kupatila...
Ali osim toga, kao suprotnost katastrofi 
izrodila se i neverovatna dobrota, neka 
dnevna i nocna druzenja kod spomenika, 
poneka tiha gitara i pesma, pa cak i mnogo 
smeha koji je kao najmocniji lek, sve 
glasnije odzvanjao parkom. 

t "TITANIK". Prvo zamislim one okrugle 
stubove na koje se oslanjao cosak zgrade, 
a koji su popustili kada se srusio. Odmah 
zatim, vidim prostrani pasaz sa masivnim, 
drvenim vratima i interfonom koji ih je 
besumno otvarao i ulazim na blistavo cisto 
stepeniste. Tu pocinje detinjstvo. 
Cela unutrasnjost zgrade bila je posebno 
zanimljiva, nama, njenim najmladjim 
stanarima koji smo je, u nedostatku 
dvorista, neumorno istrazivali od krovne 
terase do samog dna. A dole je bio pravi 
lavirint sa nekoliko stalno zakljucanih 
vrata. Jedna su vodila u skrivenu ulicu. 
Bila je kao tunel, ozidana visokim 
zidovima duz zgrade i uvek polumracna. 
Sluzila je internim potrebama i znali smo 
da tu ne smemo ulaziti, jer bi susret sa 
vozilom u njoj, bio vise nego opasan za 
nas. Ipak, jednom kada je bilo otvoreno, 
uleteli smo unutra i trcali koliko su nas 
noge nosile dok nismo istrcali daleko iza 
zgrade. Kuci smo se vratili drugim putem 
verujuci da su ona vrata vec zakljucana.  
U tim zabranjenim "katakombama", kako su 
govorili stariji stanari (cini mi se da 
bih ih sad mogla nacrtati), bilo je 
bezbroj nasih igrarija i dogodovstina. To 
i sve ono sto je cinilo njen unutrasnji 
zivot, najvise me podseca na nezaboravnu 
zgradu, "Titanik".  
TASTINA. Siri se svetom kao zarazna 
bolest. 
TOSE PROESKI. 
TISINA. Kad zanemis pred lepotom. Kad reci 
izgube moc. 

u UJEMNJENJE. Sleng, koji je koriscen 
posle "satrovackog". 
"USMENIJI SMO NEGO PISMENIJI". Rece neko. 

v VLAST. Mesa Selimovic je o tome sve
rekao. 
"VRLI NOVI SVET". Sta to bese nekad, a sta 
sad? 

z ZDRAVLJE. "Za zdravlje nije dobro biti 
ziv, pre, ili kasnije, ishod je smrtan".
ZLO. Svemu oduzima smisao. 
ZANOVETALA. "Nemojte da se primate na 
pokvarene ljude, neka otrov ostane u 
njima".
ZATVORITI losu stranu zivota. 
"ZUKI I ZLAJA, NAJBOLJA SU RAJA". Bas 
lepo.
ZABORAV. Nikada nisam zelela da zaboravim. 
Verovala sam, ako to ucinim, da ce me 
vetrovi oduvati. 

z ZAK PREVER. "Trazim pomilovanje". 
ZELJA. Da mogu, sve bih nas vratila nama. 
ZIVELI, UZDRAVLJE, NAZDRAVLJE! 
ZELIM VAM SRECNU NOVU 2017. GODINU!!! 


P.S. Hvala svima koji su imali strpljenja 
i interesovanja da ovo isprate. 
I da, zao mi je sto sam vam slala tekstove 
nocu na izmaku koncentracije, sa greskama, 
pa recimo, negde nedostaju znaci navoda, a 
negde su cak visak, ili slicne brljotine. 
Verujte, cudim se kad to posle procitam 
isto kao i vi, ali ko ume da razume, 
razumece. 
Sve najlepse svima, Dina.

Lijepo pises Dino milina citati, ne boli glava. 
Dali je to nesto od prije ili je Kajak inspirisao
banjalucanku?

Hvala, draga Emina. 
U ovom slucaju i jedno i drugo. 
Pozdrav. ❤

Draga moja Dina, ispratila sam sve ove tvoje carobne
vecernje 
pisanije i izuzetno su mi prijale.

Ja sam ta koju je Kajak zaduzio , poslavsi direktno kod
Nerice na 
izlozbu i cija je mladja shcer ostavila trag u Knjizi
utisaka.

Zao mi je sto se nismo upoznale, jer sam se zadrzala tek
toliko da 
sve te lepote akvarela upijem i porazgovaram sa autorkom
koja je 
takodje ostavila topao utisak na mene.

Veliki pozdrav od duple sugradjanke.

Hvala za ovo sto si mi napisala draga 
Daco. 
Iskreno, sve vreme mi je bilo zanimljivo 
to sto si se i ti preselila u Beograd kao 
mlada devojka, a pritom ostala bliska 
Banjalucanima, sto je divno. 
Ako zelis da se upoznamo, posalji kontakt 
na gornju adresu, a nama dvema to nece 
biti nikakav problem. 
Veliki pozdrav tebi.

SVIMA NA "KAJAKU"
ZELIM SRECNU I BEZBRIZNU,   
NASTUPAJUCU 2017.GODINU !!!

Ja ne moram pisati redom abecede. Nekako 
osjecam da mogu poceti sa slovima bas onako 
kako mi padaju na um. Eh zato cu poceti sa

K: KAJAK-nakon 46 godina sretosmo se moja 
Edina i ja. I to bas na Kajaku.

P: Prijateljstvo - iskrena i prava prijateljstva 
uvijek traju...tako nastavismo nase prijateljstvo 
moja Edina i ja, bas kao da godine nikad nisu 
postojale izmedju zemljotresnog oktobra
1969 godine i 19. aprila 2015 godine

B: Banjaluka - srele se Edina i ja u Banjaluci 
na dan Borca 4.Jula 2015 godine. Susret 
nezaboravan, za pamcenje.

E: Edina, ti si PREKRASNA.

Tvoja neiscrpna masta, veoma interesantna 
pisanja, svestranost za umjetnost, muziku, dobru 
knjigu i jos mnogo toga su takodjer, zaista 
nase veliko banjalucko blago.

Dragi moji banjalucani, nadam se da ste i vi 
isto toliko ponosni na moju dragu Edinu 
banjalucanku-beogradjanku bas koliko sam
i ja.


Nastavit ce se.....

Daco, moras se upoznati sa Edinom, a onda ce 
Edina mene upoznati s tobom. Uvijek si mi bila 
veoma interesantna i draga licnost
na Kajaku iako te ja licno ne poznam.

Dragi moji banjalucani, zelim vam mirnu i 
ugodnu noc. Edina moja, tebi topli poljubac 
i zagrljaj.

Svake noci moja ladja, uplovi u mirnu luku...........

Draga moja DINA I BERINA...

 Ovako u zajednici ,imena vam zvuce kao naslov nekog crtanog
filma 
ili naziv nekih fluorescentnih  bombona...hahahaha.
Pozdravljam vas puno i zelim vam srecnu NG.
Nadam se da cemo se upoznati .
Voli vas puno vasa Daca, obozavateljka crtaca, cokolade i
bombona.

Hvala Daco i tebi Sretna Nova Godina i sve
najbolje. Jesmo li Dina i ja svilene 
bombonice ili smo Kiki, Bronhi ili možda 
505 sa crtom. Hahaa... Pozdrav