Meni je bilo najljpše...

   

...kad smo čekali u Parku da se završi 
nastava u Gimnaziji i da gimnazijalke dođu 
u Parkić. Ljepotice naše pametne...

Hvala Fadile. I mi smo jedva cekale da dodjemo 
u Parkic i vidimo nase zgodne decke....

A cosak u parkicu, rokeri i kosjaneri...:-)...

je,je legendarni ćoškić....a sve bili zgodni momci.....a i
mi cure nismo bile loše u tom periodu.Osim gimnazijalki bile
i iz ekonomske....hehehe....ekonomska klasa.
Bravo Fadile.....možda smo se i poznavali,barem iz
viđenja,parkić je bio pravi kult,to svi znamo

.Svi smo dolazili u park. Nije bitno iz koje 
škole. I svi smo se znali.To su bila naša 
vremena.
Sad su tamo neki drugi .
Ali to nije to. Nažalost nikad više.

Vidim svi spominju lijepe gimnazijalke ,ekonomske ,upravne i
ine skole a niko ne spominje kucne pomocnice.Znao sam mnogo
onih koji su sacekivali kucne pomocnice i one sto su cekali
lokal,i oni su dio parkiceve istorije.

vi ste djeco imali taj parkic,a moja generacija je uzivala u
korzou(gospodska ulica) i "kastelovom cosku"(nema veze sa
tvrdjavom kastel)
ih sto su to bile setnje pa i sred najvece zime
korzo je nekad bilo i na glavnoj ulici(nemam pojma kako se
danas zove a bila je tada titova ulica)
zatim se preselio na trotoar iste ulice od hotel palasa do
hotel bosne na strani poste
ma sta da vam pricam ako nisi bio-la na korzu propustio si
sve informacije tog dana
hivzija

Kada si sretan, samo zivis i uopce nisi svjestan da si
sretan. Postanes 
svjestan srece tek kada je izgubis. Neko gore zaduzen za nas
nije nas 
naucio kako da zivimo to jest kako da zadrzimo srecu.

Mladost-udost...pardon,ludost,mada nije daleko od istine.

uvijek kad je rijec o sreci padne mi napamet stara
istocna,sta je sreca:mir u dusi i da nista ne boli,kad
covjek svasta protutnja,oduzme,sabere,tacno tako dodje...

Ima ona stara stvar od Crvene jabuke:"Tugo,tugo nesrećo
nikoga nisam tako volio..."
Kad je bio popularan parkić ta nesreća je začas pretočena u
sreću jer kakve smo mi to probleme tada imali.Nikakve!
Sve je bila sreća:mladi, zaljubljeni,izlasci,druženja, puno
smijeha,tek poneka sitna tuga kad te neko ne pogleda a tebi
se sviđa.
Ma,imali smo divnu mladost u divnom gradu i tom dragom
parkićuuuuuu...ništa novo,samo ponavljamo gradivo....

E pa hvala ti Fadile za ovu lijepu temu! Parkic je zaista
bio poseban ali i sve drugo u ta lijepa vremena. Dali ima
neko ko je dolazio u "Tango" kad su pustali Bebekove pjesme?
Ili mozda neko ko je navracao kod "Dzandre", ispijao kafu uz
koju partiju jamba... Eh ta se vremena ne vratise vise
nikad...

a ja sam jedva cekala da zavrsi sesti pa 
zurba da ga vidim u parkicu.stalno trema 
kad se priblizavam. boze lijepo mi kad 
pricam o tome a tek onda.......

Ma, bilo treme,bilo čvenkova(sudara,kontova) i sve to bez
mobitela, interneta i ostale čarobne tehn.opreme.Koji smo mi
fenomeni bili,svaka nam čast.Ništa nije promaklo.
Pa skeniraš kad dođeš jel on sjedi na klupama,na zidiću ili
stoji negde oko spomenika.
A ako ti priđe još bolje....i tako dalje i tako bliže....ovo
piše gen.1961.
Da,da prošlo jako puno vremena al za to ne postoji "delite"

Vozdra Pero,
daj produzenu i kolu,
i nadji nam nesto od Bebeka za ovu osobu iznad.

...sto to volim, Bog me kaznio, dao mi je da te vidim pa te
uzeo, a u mome srcu samo teku otrovi, u njima me nema vise,
u njima si ti... Evo isto kao da sam u Tangu 1987/88 :-).
Moze i za mene jedna duza produzena!

Samo tako može biti 
kad ljubi bosanac !

I one kobasice sa senfom kod Mujine cevapcinice su bile
dobre..Guramo  
se pred opstinom kad kum baci bombone i sicu na asfalt..Onaj
dinar se 
bijeli u sumraku na asfaltu pod svjetlima banjaluckih
svjetiljki,i 
taman kad onako sav zajampuren pomislis da je u tvojim
rukama, neko 
te s ledja spuca i ti zavrsis uonoj niskoj zivoj ogradi kraj

parkica..Lezis i odnekud iz sredista parkica cujes zvuk
gitare i neko 
pjeva 'crni leptiru bjezi u noc' (toga se sjecam kao da je
sad 
bilo)..a nisam imo cure..jbg vaznija mi tad bila sica za
kobasice i 
kino..uzdravlje

A tek ono iz škole u Kastel.

Mi iz Metalske skole imali smo pred nosom Kastel pa smo
koristili svaki slobodan trenutak da odemo i da se druzimo,
gledamo obale Vrbasa povjeravamo se,sanjali zajedno pa onda
bi Elvir Kum odnekud uvijek stvorio gitaru pa su on i
Jokanovic Milovan  stvarali takav stimung za u to doba a
vjerujem svima vama poznatim pjesmama kao Sosana,Da li znas
da te volim,Bacila je sve niz rijeku...eehhh izvinite raja
ali bila su to divna vremena-NIKAD VISE(ja sam
1961-a)!pozdrav svoj BL raji!!!

Ja na klupi u Parkicu cekam da se nastava zavrsi. I da ona
naidje. I eno je sa kolegicum. 
Smijulje se...i gledaju u mom pravcu. A ja ko lud!

Ma jebes i ratove i izbore, Nje nema.

Da,da.....generacijo.....fascinantno mi je kako se takvih
dana i pjesama jako dobro sjećamo a prošlo puno vremena.
I ja se često sjetim naše i samo naše divne mladosti,pozdrav
generaciji.Mi najbolje znamo kako nam je bilo,ej živote
lijepi naš....