Igram
se ljetnjih brojeva…Sesti je mjesec. Poslije njega dolazi sedmi. Sesti,
pa sedmi. Sesti, sedmi. Sest plus sedam je trinaest.
Sesti sedmi, pa sve do trinaestog istog…
Gospodska i Parkic su ovih praznicnih “fudbalskih” dana cesto prazni,
da o ostalim dijelovima grada i ne govorim. Grupacije ljudi mogu da se
primjete samo u lokalima koji imaju veliki ekran, odakle dopiru navijacki
uzvici ili psovke. Sportske kladionice su krcate. Cak se i ‘kontovi’ zakazuju
samo ukoliko nema neka utakmica.
Banja Luka je skroz u fazonu Svjetskog prventsva u fudbalu. Ono, klinci
sa majicama slavnih fudbalera ispred zgrade igraju utakmice zivota.
Kraj maja i pocetak juna su veoma burni bili, sad kad se osvrnem. Desavanja svuda i na sve strane, izlazsci sve ucestaliji i duzi. Ljeto, sunce, vrucina, saobracajne guzve, rostiljanje, jagode, tresnje, smokve, breskve, lubenice vec stigle, pripreme za godisnji, kupaci kostimi, bicikli, roleri, trotineti, vjerujem da je svuda isto.
Glavna fora su raznorazne promocije po kaficima. Vikendom se u svakom
kaficu odrzava neka promocija, svejedno sta je, pivo, cigarete, ulosci,
samo nek je veselo.
Zadnja sedmica maja je bila u znaku Medjunarodnog festivala pozorista
za djecu, koji je organizovalo Djecije pozoriste iz Banjaluke.
Trajao je od subote 25.05. do utorka 28.05., a u gostima smo imali pozorista
iz gotovo cijele Evrope. Odigrana je ukupno 21 predstava (da ne nabrajam
redom). Predstave su se osim u Djecijem igrale i u Narodnom pozoristu.
Sve pohvale organizatorima i ucesnicima. Bio je to pravi festival srece,
kako za klince, tako i za nas starije, jer nisu sve predstave ni bile
bas samo za djecu.
A starci su, zapravo, samo nastavili da idu u pozoriste jer je sedmicu prije bio Festival u Narodnom pozoristu. I ovaj put smo imali priliku da vidimo velikane u nasem lijepom gradu.
Vasil Hadzimanov je sa svojim etno jazz bandom odrzao koncert na “livadi i sljiviku” iza KICa. Bili su fenomenalni, jer ljudi su dosli u BL bez ijednog instrumenta (pokrali ih Mostarci). Dakle, sve pohvale za BL muzicare koji su izasli u susret svojim kolegama posudivsi im svoje instrumente i omogucili nam da prisustvujemo izvanrednoj svirci pod vedrim nebom i mjesecom koji se smijao iznad Vrbasa. Strasan stage. Livada, sljive, Vrbas, nebo i Mjesec. Naravno da su zurku pokvarili policajci, koji su dali dozvolu da se odrzi koncert “ali pod uslovom da se ne cuje”. Hahahahaha. Eto, culo se. OK, bilo je kratko ali kvalitetno.
U tom istom stilu, u goste nam je stigao i Damir Urban & Four (band), ovaj put u Rock Club Onazis. Naravno, bilo je puno, Urban je bio opusten i pozitivan, kao sto sam rece “za popizdit”. Nisam imala pojma koliko ljudi ovdje vole tog tipa i koliko je popularan, jer kad je u sred koncerta nestalo struje, ljudi su upalili upaljace i pjevali. Onda je Urban uzeo gitaru i zurka se nastavila unplugged. Niko nije htio da ode. Divna scena. A onda je 20 hiljada policajaca grada Cikaga uletilo da nas sve otjera kucama. Tako to valjda mora biti, sta ja znam.
Zato su nakon Rambovog koncerta, vikend poslije, svi nagulili kucama cim je ekipica sisla sa stejdza. Ja nisam, nego sam narucila jos jedno pivo da malo dodjem sebi. Njegovi muzicari su me bili totalno “udzezili”, pa sam morala malo da iskuliram. He. Bilo je super i puno klinaca koji su izgledali kao da im je to, u stvari, prvi koncert u zivotu. Neobicno.
Vikend poslije su gostovale “neverne bebe” koji su nas prijatno
iznenadili atmosferom koju su napravili, najvise svirajuci Pink Floyd.
Dobra, dobra zurka.
“Javni Poziv”, grupa iz BL, su definitivno odrzali prezentaciju
albuma. Ja sam ocigledno imala informacije i demo snimke jos prije par
mjeseci kad sam vam rekla da su izdali album. Ah, te kucne zurke. Dakle,
promocija je odrzana tek 11.06. u Maratonu i album ce biti u prodaji za
nekih 7 dana. Masala.
Moja vjera u neke ljude u BL se pokazala ispravnom, tako da ima nekoliko ljudi koji grupno ( s rajom) otisli 14.06. u Pulu na koncert grupe Jamiroquai. Iduci put ce biti bus, kao da gledam. Zao mi je sto nisam mogla s njima. Desava mi se da svaki vikend idem na necije vjencanje.
Banjalucanke su imale koncert u Domu kulture, toliko sam uspjela da procitam
na plakatu, iz auta, dok sam cekala zeleno svjetlo. Ocigledno je koncert
bio ‘na pozivnice’, jer je to bio jedini plakat u gradu.
Naredni cetvrtak je u Hard Rock-u Neno Belan (Djavoli). U “Onazisu”
iduci vikend sviraju “Kristali”, a u klubu “Geto” - “E Play”.
Renovira se Trg Krajine (ispred Boske). Ogradjen je zicom, rade, buse, ne mozes proci pored, od buke. Pa vidjecemo….
Ja sam sva u kontovima o moru, sto sama od sebe, plus sto sam veceras bila vani sa Drazenom zvanim “Rabac calling”. Kako sam zurila sa rostiljanja da bih stigla na vrijeme da se nadjem s njim, pojavila sam se u “Molosu” u kupacem kostimu. Hihihi, sta dalje da vam pricam. Dobro su me izvukle farmerke i majica, da se utjesim. Dakle ja sam kupaci vec nabacila, samo cekam 6.7. pa da se bacim u more u njemu.
Ima bus BL – Rijeka, polazak u 22:00, petkom, stize se dole u ranim jutarnjim casovima, oko 4 ili 5, a onda je lako do Rabca.
Ljudi, ja stvarno jedva cekam da se vidimo. Od silne euforije gubim koncentraciju
za pisanje. Stalno mi je u glavi ova prica o “Dream”-u i kroz glavu mi
samo pucaju filmovi o vrlo bliskoj buducnosti. Ne mogu da je docekam.
Taj sesti sedmi, pa sve do trinaestog istog…
Do tada, sve vas volim i ljubim, a kad se vidimo to cu vam i pokazati. :)
Ivana
Ps. Sada otvorih Kajak i u Knjizi gostiju saznah da sam zaradila pice.